Zašto žabokrečina neće nikada nastanjivati more?

Često se u životu uhvatimo za nešto, misleći da izvan toga, ništa drugo ne postoji. Ako poželimo neki radikalni životni zaokret ili promjenu, krenu nas opsjedati misli. Nazovimo ih optimističnima, premda su one sve, samo ne takve:

Bit će bolje!

Sutra je novi dan!

Trebaš biti optimističan(na)!

Važno je biti pozitivan!

Dobro je!

Uvijek može biti gore!

Nemoj tražiti kruha preko pogače!

Prestar(a) si za promjene ili ima još vremena (još si mlad)!

 

Potom na scenu stupa stah.

On kaže:

Jesi li ti uopće normalan(a)?

Znaš li u kojoj zemlji živiš?

Znaš li kakva je u njoj birokracija?

Dok završiš s birokratskim stvarima nećeš više disati?

Novac?

Želiš bankrotirati?

Znaš li koliki nisu uspjeli?

Znaš li koliko ćeš se namučiti?

Nije li bolje živjeti onako kako si navikao (la)?

 

Onda krenu dušobrižnici:

Jesi li ti uopće normalan (na)?

Znaš li u kojoj zemlji živiš?

Želiš li nas otjerati na prosjački štap?

Kakve su ti to nebulozne ideje?

Ne možeš li živjeti u rutini kao svi normalni ljudi?

Što ti to sada treba?

 

Onda se mi krenemo preispitivati:

Možda uistinu nisam normalan (na)?

Stvarno tražim kruh preko pogače.

Pa dobro mi je.

Milijuni gladuju, a ja brinem elitne brige.

Što ako sve upropastim?

Što ako ne uspijem?

 

I tako ostajemo u žabokrečini.

Jer svi misle da je život u ustajalosti bolji i ako izvirimo izvan močvare, pojest će nas vuk.

Jer i mi mislimo da ako izvirimo izvan žabokrečine, pojest će nas vuk.

A žabokrečina uvijek ostaje žabokrečina i nikada neće nastanjivati more. U njoj se mogu samo izmjenjivati žabe.

 

 

Po Vladimiru Aniću: žabokrečina ima dva značenja:

  1. Zelena končasta alga koja se gusto širi na ustajalim vodama
  2. Preneseno značenje: ono što je bez života i pokreta, mrtvilo, ustajalost, učmalost, parložina

               

K.P.

 

Social
  • 3
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Facebook komentari

Comments