Nova godina, novi lajk!

Znaš što, želim ti sretne blagdane, ove koji su prošli i ove koji će tek doći. Nek’ ti cvatu ruže. Eto ga Micekići, riješila san vas se za sva vrimena.;) 💑

Prije par dana ušli smo u novu 2016.godinu. Znaš li što se prominilo, apsolutno ništa. Samo mi sad na zidu visi novi kalendar za 2016.-u godinu i nekad mi se dogodi da još uvik pišen 2015 pa me ljudi opominju. To je to. Ništa specijalno. Sva ta pompa oko jednog broja. Sva ta čestitanja Nove, Božića, pravoslavnog Božića, Nove, dana sisa, muškaraca, očeva, braće, sestara, majki, žena, kraljica, selfija i ostalog bulšita. Pun mi je kufer ( da još se nisan raspakirala) toga da mi se javiš samo kad je neki važan blagdan. “Di si svih ostalih dana?! Di si kad bi je bilo dobro ili teško?! Da nije te bilo na mapi. Uostalom, di si bia ’91!” 😂😉

Taman je vrime kad smo se svi vratili od nekud, vrime kad smo se vratili u surovu realnost. Vrime kad gledamo koju sliku objavit, koji je filter najbolji, iz kojeg san kuta slikavanja najbolje ispala. Da dragi moj! Razglaba se o tome koja će slika bit najpraćenija, koja će skupit više lajkova i koja će zadivit svijet. Oda se po kavama u kojim nema razgovora. Sidi se po 3 ure, pije se jedna jebena kava. Nema pitanja kako si, kako ti je bilo, jesi se lipo provela. Samo povremeno čuješ kako neko tihim glasom prozbori:” Šta misliš o ovoj slici ili možda ovoj? Misliš da mi je ovi filter bolji ili ipak možda ovi? Ajmee, ne znan šta ću. Da, da upravu si. Najbolje da ovu objavin na fejs, a ovu na instić.” 😣
Veselje.

-“Šta si dobila za Božić?!”
-“Dobila san 238 lajkova na fejsu i 98 na instagramu. Ponosna san.”

Bravo za tebe abonencijo ljudska. Čudovište niskih standarda. Došli smo do točke di niko nikoga ne gleda više kroz ono šta vridi. Već kroz ono šta ima, koliko mu je ekran na mobitelu, čija je kuća veća, ko ima bolje plaćen posao, s kim će mu život bit obezbjeđen, ko ima više lajkova. Toooo! Prazan frižider (usput i mozak) al nema veze, profil ti je pun lajkova pa si sita. Blago tebi.
Gadi mi se sve to skupa.

Da moguće je i vjerojatno postoji još ljudi kao ja (aj hop so). Koje nije briga za lajk, koji objave nešto zato šta je njima to zanimljivo, zato šta se njima to sviđa. Bez strepnje nad mobitelon:”Ajme iman li možda novi lajk, komentar?! Vidi sviđa mu se, skupila san 35 lajkova za 6 minuti. Tooo!”
Svaka čast, štraco niskih standarda. Nadan se, duboko u sebi, da još postoje ljudi koji kad dođe smak svita i nestane sve te tehnologije(koja je postala pametnija od nekih ljudi) neće trčat okolo sa svojon slikon i urlikat:” Jel ti se sviđa?!”
Ne sviđa mi se stoko napaćena. Crkni. 😂

Dakle, u novoj godini želin da nestane svega toga. Da se više družimo, volimo, da više obraćamo pažnju jedni na druge, a ne na ono ko šta ima. Da izlazimo, da se zabavljamo jedni s drugima, a ne sa ovim igračkama na kojima visimo od 0-24. Da se ne nude pare za lajk. Koliko jebeno bolestan, uostalom moraš bit, da mi nudiš pare za lajk. Zar ćemo se uskoro borit protiv LAJKPROSTITUCIJE.
Ma neću ti lajkat ni za sve pare ovog svita. NE SVIĐA MI SE!! Goni se u 3 pomorska muzeja i sretan ti put. Nema na čemu.;)
Također, želin da ljudi kažu kad in nešto smeta, a ne da šute i kukaju okolo kako in je teško. Lupi šakon od stol. Ne budi zvizda ( zamini slova zv za p ). You’re welcome.😁
Jer dragi prijatelju, ljudi su postali sve gori. ( 1950 )
Amen.

Eto ti, ukratko od mene. 😂
P.s. Evo ti izazov. Uzmi bilo koju knjigu i otvori je na 58.stranicu. Prvi paragraf ili prvu cjelovitu rečenicu koja ti upadne u oko objavi u opisu svoje iduće slike koju budeš objavio. Vidi, baš ovako kao ja.

“Rekla sam ti, Arthure, da ne činiš to u pol bijela dana.”

Autorica članka: Christine Božić

Blog autorice: Crossroadsite

Comments

comments